САВЕТИ РОДИТЕЉИМА ПОЛАЗНИКА У ПРВИ РАЗРЕД

Полазак у школу је значајан доживљај за дете. Од првог утиска детета у школу зависи успешнос његовог целокупног даљег школовања, па се може сматрати и пресудним тренутком за цео живот детета.

Родитељима би препоручили да буду опуштени пред полазак детета у школу, јер је реакција детета на школу заправо „пресликана реакција родитеља“ Ако мајка или отац показују знаке узнемирености дете ће на исти или сличан начин реаговати.

Дете не треба плашити школом, али је не треба ни идеализовати. Детету треба предочити какве га обавезе очекују, како треба да се понаша, са њим треба одшетати који пут до школе, разменити нека своја искуства везана за полазак у школу.

У стану или кући детету се треба обезбедити простор у коме ће свакодневно радити домаће задатке и учити.

Родитељи не треба да раде дететове домаће задатке, већ треба да га навикну да их сам ради, а они само да му буду подршка,

У школу иде дете, а не родитељ. Погрешно је сести крај детета и са њим радити домаћи задатак. Родитељ треба да контролише да ли је његово дете одрадило домаћи задатак и како је спремило школску торбу, али не и са њим да учествује у изради домаћег задатка.

Родитељи не треба да критикују дететову личност, већ његово понашање.

Ако се дете критикује то се мора односити на његово понашање, а не на личност. Дакле детету не треба рећи „ Глуп си, неспособан си, никад ништа неће бити од тебе“, већ „ Ово ниси добро одрадио. Можеш ти то боље. Овде си погрешио ,поправи“.

Дајте школи на значају, заједно са дететом бирајте школску торбу, свеске и прибор. Причајте детету како је вама изгледао први дан  у школи, разговарајте о новој ситуацији у којој ће да упозна нове другове и објасните им зашто је важно да слушају упуства учитељице. Зависно од могућности, средите дечију собу или одредите место у кући где ће учити. Током лета би на том месту требало да сваког дана у приближно исто време црта или попуњава радни лист. Тако ће стећи навику да је то место на коме се концентрише на рад.

Радне навике детета стичу се упорношћу родитеља, који ће га научити стрпљењу и доследности тако што ће тражити од њега да увек заврши започето. Ако је дете нестрпљиво или расуте пажње, треба га током рада подстицати, подржавати, примећивати шта је и како је нацртао или написао. Корисно је пронаћи цртеж када је био млађи и упоредити са новијим цртежом, да види да упорношћу и вежбањем може да постигне бољи резултат. Родитељи треба да прате школско учење и да првака не оптерећују додатним активностима. За почетак је, довољан само спорт. После када се адаптира на школску ситуацију, може му се увести још нека активност.

СРЕЋНО!!!                                                                    

  Аиша Тотић, педаго

  Данијела Вукомановић, психолог